Stefan Milanov (Prica o karijeri)

Stefan,je svoju karijeru zapoceo relativno mlad,sa svojih 15 godina.Od malih nogu je sanjao da postane frizer,iako nije bas sve tako trebalo da bude ipak je upisao srednju Frizersku skolu u Nisu.Bio je u Domu ucenika,dok su drugi ucenici razmisljali o svemu ostalom sem o svojoj karijeri,Stefan se tu izdvajao u odnosu na ostale.Pored toga sto je isao u skolu,ujedno je i radio i ucio.Dok je bio u Internatu voleo je da sredjuje vaspitace i samim tim nauci nesto novo.Samim tim sto je dosao iz Pirota u veci grad(Nis)je bilo tesko za njega.Polako je poceo da svoj rad pokazuje ljudima,svakodnevno je izbacivao slike frizura koje uradi,relativno ubrzo posle toga je poceo da radi i revije.Tokom 3-godine srednje skole,je poceo da ostvaruje svoj san,isao je na Republicko takmicenje gde su se takmicili svi gradovi Srbije i na takmicenju osvojio 1-mesto,tada je shvatio da moze vise,da treba da ide dalje i ostvari svoj san.Nakon skole vratio se u Pirot i resio da pocne da radi frizure kod kuce.Na samom pocetku je imao veliki broj ljudi,koji su dolazili kod njega.Ali je shvatio da to nije to,da je on sanjao drugacije svoju karijeru,a ne da radi kod sebe kuci,jer u manjem gradu nije mogao da uspe kao u vecem.Posle nekog vremena dosao je kod Tetke i ubrzo dobio ponudu od drugara da radi u salonu,gde je radio 7-8 meseci,pocetna plata mu je bila dosta velika za pocetnika,mogao je da placa stan ali nije o tome previse razmisljao jer je ziveo kod Tetke.Posle nekog vremena njegova Tetka je otisla u Nemacku,tada je Stefanu bilo ruzno da ostane tu iako je to kuca njegove Tetke. Resio je da se osamostali i izasao iz Tetkine kuce i nasao stan.Nakon toga se zaposlio u drugom salonu,vlasnica salona koja je bila profesorka na Akademiji mu je ponudilada ide da pravi frizure u Pinkovim Zvezdama. Stefan je prihvatio tu ponudu,jer je oduvek mastao da radi frizure poznatim licnostima.Nakon nekog vremena Stefan je otisao tamo,od tolikog uzbudjenja se trudio da sve lepo i brzo uradi,za 3 sata je napravio 30 frizura,kada su videli koliko se stvarno zapravo trudi i koliko lepo radi svoj posao,trazili su mu da pravi frizure celu prvu sezonu Pinkovih Zvezda.Samim tim je njegov rad poceo da se siri,mnogi su poceli da pricaju o njemu i njegovom radu.Onda su poceli svi posle toga da dolaze u salon gde je on radio i poceli da ga reklamiraju,posle toga su drugi ljudi videli i non stop zakazivali kod njega i onda se desilo da po mesec dana nema slobodnih termina da upise ljude.Onda se zapoliso u trecem salonu,gde je imao mnogo vecu platu nego u predhodnom,ali opet nije bilo to to,jer su ga tretirali kao "Roba" gde nije smeo nista da kaze,morao je samo da radi i da cuti,onda je rekao da mu se to ne dopada i da ima svoj stav iako su oni mislili da nema stav,jer je trazio posao pa su mislili da mogu da iskoriste to,a pritom nisu znali da stalno dobija pozive da ide da radi frizure i da moze sam da uspe bez njih.Ubrzo nakon toga je slucajno naleteo na salon gde i dan danas radi,naravno i tu tom salonu ima veliki broj musterija,jer gde god da ode oni ga prate i traze samo njega,sada je u tom salonu na jako velikoj poziciji.

 U toku srednje skole ga je stalno zanimalo da pored frizera postane i foto model,ali mu je bila problem visina,ali je danas postao ipak frizer i foto model,i u oba posla postao uspesan. 

Stefanu su govrili da ne treba da ide,jer nece uspeti zato sto ide u veliki grad. Ali on ih nije slusao imao je veru u sebe i uvek gurao dalje,pa makar se to zavrsilo lose po njega.

Trudite se da ostvarite svoje snove i uspecete kao sto je i Stefan uspeo!  

Do Stefana mozete doci putem broja telefona : 0601511470 ili  na instagram profilu : @stefanmilanov1   ili na fb stranici :  Stefi Hair  

                                             Autor teksta: Darko                                                                      Rakic

                                   Instagram: @rakic_darko

      

Kako je zivot lep kada si mali

Kako je sve lepo kada si mali,kada nista ne razumes,kada ne znas da osetis sta zapravo stvarno znaci zivot. Kada si mali ceo svet ti je lep,mislis da su svi ljudi dobri,ne mozes prepoznati ono dobro i ono lose.Zivot ti se uvek svodi na to da ustanes odgledas crtani,odes u skolu i kada se vratis igras se sa drugarima. Onda dodjes u neke ozbiljnije godine kada svhatis da vise nisi dete,da nikada ne znas kada ces morati sam o sebi da se staras. Kada vise nece biti mame i tate uz tebe i da ce doci taj dan kada ces morati da krenes nekim svojim putem ma koliko god bio tezak.  Shvatis da moras sam o sebi da se staras,kada se razbolis i kada znas da vise nema nikoga ko ce biti pored tebe,ko ce ti prineti casu vode,dodati lek... Kada sam bio mali govorio sam sebi da cu ispuniti sve o cemu sam sanjao i masatao,ma koliko god bilo tesko stici cu do cilja. Onda su dosle te godine kada shvatam da zivot nije lak kao sto sam mislio da jeste,kada moram sam sebi da stvaram  put kojim cu ici i stici do tog cilja. Mnogo puta sam pao i govorio sebi kako ne mogu da nastavim dalje tim putem,ali su tu bile osobe sa kojima sam jako blizak i danas,da me uhvate i podignu sa tog dna i pomognu da krenem dalje. Uvek sam se pitao da li se treba truditi da nastavim dalje kao sto sam i zamisljao ili da ostanem na tom mestu i cekam sta ce se desiti  i samo sam rekao sebi "Zivot je borba,a ja sam borac nema hocu necu,nego moram" ta recenica mi je uvek govorila da treba da  idem dalje...Vremenom kreces da se susreces sa raznim problemima,kada ljudi pokusavaju da te slome,jer si bolji u svemu od njih,kada se prave da su dobri sa tobom a u sebi se jedu,sto si bolji od njih i zavide ti. Krenu da traze obicne sitnice da bi se sa vama posvadjali,jer su previse zavidni.Tada shvatim da sam pogresnim ljudima cinio sve i pomagao uvek.Kada odrastes shvatis sve,ko ti je pravi prijatelj i ko zasluzuje tvoju paznju...!

Sve je lepo dok si mali !!!

Zivot je borba,a ja sam borac!

Svi mi nekada dodjemo u tu fazu kada ne znamo vise sta da radimo,kada nas sve povredjuje i ljuti. Nekada zbog svoje nervoze se lose ophodimo prema ljudima koji nas vole i koji nisu krivi. Svakom od nas je barem jednom dosao taj dan kada mrzimo ceo svet,kada smo ljuti na propala prijateljstva,propale ljubavi,svadje sa porodicom.Ali kako kazu sve vremenom dodje na svoje,ja se ne slazem sa tim,nekada neke stvari koje su se izdesavale obicno se  nikada ne vrate u normalu,svedok sam toga. Mnogo puta sam padao zbog drugih ljudi,trudio se oko njih dok oni nisu prstom mrdnuli za mene. Kad god im je bila potrebna pomoc uvek sam ostavljao svoje obaveze zbog toga da bi njima pomogao,a kada dodje taj dan da meni zatreba pomoc oni prosto ispare. Jednostavno taj dan se ponasaju kao da ih nisam pitao za pomoc,kao da nisam trazio da budu uz mene,kao da nisam trazio njuhovu ruku da me podignu kada padnem . Naucio sam jedno,a to je da se kroz zivot borim sam i da vise  ne  trazim pomoc od ljudi jer nece pomoci,bez obzira na godine druzenja! Dodje nekad taj period kada ne zelim nikoga da vidim i cujem,ali to nije zato sto ja ne zelim,vec zato sto su ljudi takvi i tako se ponasaju. Bolestan si treba ti pomoc,treba ti neko ko ce biti uz tebe,ali obicno to budu ljudi za koje si mislio da ti nikada ne bi ruku pruzili. Onda dodje to vreme kada shvatis da te ljude koje si odbacivao od sebe su uvek bili tu za tebe,a ovi sto te tapsu po ramenu ni ne pitaju kako si. Nekad mi je muka od takvih ljudi,koji gledaju samo svoje dupe a kada im nesto treba,ti im pomognes i oni to zaborave posle 2 dana. Ako se desi da si nekada zauzet ili da ne mozes da im pomognes,cim okrenes ledja tada krece prica i ogovaranje tebe. Jednostavno mislim da  smo previse ljubavi davali  takvim ljudim i pruzali im previse paznje,a oni to nisu zasluzili. Pazi kome se dajes sve,pazi kome pruzas ljubav,godine druzenja nisu merilo toga koliko bi neko ucinio nesto za tebe. Nemoj padati na ucene drugih ljudi,nemoj dozvoliti da te povredjuju osobe koje nisu vredne tebe,nemoj se truditi oko takvih ljudi.   PROCITAJTE  OVO  I NE BUDITE KAO JA! VERUJ SAMO SEBI I NIKOME VISE! LJUDI NISU VREDNI NECIJIH SUZA I NECIJE PAZNJE! ONI KOJI TREBA DA SE PRONADJU U OVOM TEKSTU,PRONACICE SE SAMI!!!!! ;)

Prica o Gabrijeli Pejcev 2. deo

Tako mlada a vec je ostvarena devojka,pored svega sto joj se desilo u zivotu ona je idalje ostala jaka i borila se da uspe u zivotu kao sto i jeste.Nikada nije stajala uvek je gurala dalje da stigne do toga sto je zamislila.. Njen prvi nastup u "Pinkovim Zvezdama" sa neke strane radostan trenutak,a sa druge tuzan sto njen otac ne moze to da vidi.. Devojka koja je par dana pre svog nastupa izgubila jednu osobu koju je volela najvise na svetu(oca). Kada je prvi put stala na scenu taj nastup je posvetila svom ocu! I posle tako tragicnog dogadjaja ona je uspela dala je sve od sebe,da ostvari svoje snove i snove njenog oca... I siguran sam da je i on gore na nebu srecan sto vidi da mu je cerka postala to sto je zeleo,i sto je ostvarila taj njegov san. Mislim da je ona jedina poznata licnost na ovom svetu koja se ponasa normalno kao i svi mi. Drago mi sto me nikada nije iskulirala niti bilo sta uvek je odgovorila lepim i toplim recima koje meni jako puno znace... Prosto je ona moj idol,shvatio sam da je ona devojka zmaj koji se u zivotu susreo sa mnogo stvari ali opet je ostala na nogama cvrsto,to je stvarno za svaku pohvalu...Imala je veliku podrsku od svog najboljeg drugara Nemanje Djordjevica on je nju uvek ohrabljivao i govorio joj da ide dalje i davao joj snagu da se bori idalje,takvi prijatelji se danas retko nalaze...  U 
osnovnoj školi je pevala u horu, a 
aktivno se počela baviti muzikom u 
srednjoj školi – gimnaziji.  U Sofiji  
studira bugarski jezik i književnost

Najveća podrška joj je bio otac i često 

mu je posvećivala pesme na 

nastupima. On je 2015. godine 

preminuo posle teške bolesti, 

karcinoma pluća.Gabi se nikada ije 

odvajala od postelje svog 

oca,bukvalno joj je umro na 

rukama...bila je jako vezana za 

njega.U pubertetu je imala ozbiljnih 

zdravstvenih problema,ali se idalje 

borila da pobedi to...

Ne znam sta bih vise rekao o Gabi sem 

da je jedna prelepa i predobra 

devojka,koja je mnogima dala zivotnu

lekciju,da svi mi mozemo u zivotu da 

se borimo bez obzira na sve probleme

i da uvek treba da ostanemo jaki.

 <3!!!

Ljubavna prica...

Sve je na pocetku bilo tako lepo,tako bajno i sjajno. Stigla mi je obicna poruka na fejsu,na koju sam iskreno razmisljao da li da odgovorim.Krenulo je dopisivanje iz dana u dan,iz sata u sat iz minuta u minut. Sve je bilo tako prelepo te poruke koje sam dobijao,taj sarm koji me je osvojio bilo je prelepo. Milsio sam da nikada necemo izgubiti jedno drugo,da ce uvek biti tako lepo kao prvog dana... Ali sve bude lepo na pocetku dok ne uzmu ono sto su zeleli od vas.. Trudio sam se davao sve od sebe da idalje bude pored mene,iscekivao svaku poruku,svaki poziv.. Mnogo puta sam zaplakao i krivio sebe zasto je to tako,iako nisam bio kriv.. Bolelo me je to jer sam video da odlazi od mene sve dalje i dalje,a ja nista nisam mogao da uradim... Proveli smo zajedno jednu noc,koja je bila prelepa i koju cu pamtiti dok sam ziv.. Nikada nisam pomisljao da ce doci kraj,da ce mi Bog oduzeti sve ono sto sam voleo i za sta sam se borio... Nas kontakt je polako poceo da puca,sve manje i manje smo se culi dok nije doslo do toga da se ne cujemo po par dana. Iscekivao sam barem jednu poruku,koja bi mi popravila dan i vratila osmeh na lice,samo toliko nista vise od toga nisam trazio. Ali izgleda da je i ta jedna poruka bila mnogo. I sta je posle svega ostalo samo taj datum koji ce da izbledi kad tad,to secanje na tu noc provedenu sa tobom. Zar da se pravimo kao da ti nista nisam znacio u zivotu? Zar da prodjem pored tebe  kao da nikada nista nismo imali?! Zar ti je bilo malo sto sam se trudio za tebe,sto sam samo tebe  voleo,sto sam sve radio samo da tebi bude bolje. Zar nisam zasluzio nesto od tebe posle svega? Zar sam ja kriv sto sam se zaljubio u tebe? Zar je greh voleti i biti voljen?! Moja je greska sto sam na samom pocetku rekao svoja osecanja,trebao sam da ih krijem. Ljudi kada znaju da ih volis uvek te ostavljaju po strani,jer znaju da mogu uvek da te imaju...Pazi kome verujes,pazi kome se dajes,pazi kome pruzas ljubav. Ljudi su halapljivi vole te dok ne dobiju ono sto su hteli,posle se okrenu,a vi ostanete da patite...

Instagram: rakic_darko

Facebook:Дарко Ракић  

Ljubav,gubitak,sudbina..

I opet je dosao taj sudnji dan,dan kada sam ponovo izgubio sve sto volim i sto mi znaci.. Celog zivota se borim za neke osobe,ali ih na kraju izgubim.Govorili su da ce tu biti za ceo zivot,a ja budala kao i svaki put poverujem u to..Uvek sam sebe kaznjavao i krivio zbog gresaka drugih ljudi..Celog zivota sam se izvinjavao i onda kad nisam bio kriv,samo da ne bi izgubio nikoga. Uvek sam sebe ponizavao,zbog drugih ljudi.Nikada nista nisam dobio za uzvrat,a toliko sam pruzao i davao drugim ljudima.Zadnju kap krvi sam bio spreman da dam za ljude koji su me izdali,onda kada vise nisu imali nikakvu korist od mene...Znas ono kada dodjes u fazu da pocnes polako psihicki da padas,kad ne znas da li nastaviti dalje ili ne..Previse verujemo,previse volimo,previse dajemo.A sta dobijemo posle toga? 1/2 Pesme koje nas podsecaju jedno na drugo,i jedan datum koji kad tad izbledi....

Ponekad jednostavno pozelim da nisam ziv,da ne prolazim kroz ovako teske periode,i onda mi svi kazu ti si labilna osoba. Ne nisam labilna osoba,nego mi je jednostavno vise muka da verujem i da volim i na kraju budem povredjen.. Danas te ljudi gledaju samo zarad neke koristi,bilo to novcana,seksualna ili neka treca korist.... Kazu da navise bole reci koje se precute,ali nije tako nekad je bolje precutati,nego reci pa biti povredjen....Nekada  me pitaju zasto si tako hladnokrvan zasto ne mozes da zavolis a ja im na to samo kazem,videcete kad vas neko povredi vise puta da li cete vi znati da zavolite posle toga.. Celog svog zivota sam se trudio za neke ljude koji nisu hteli,ni prstom da mrdnu za mene... Uvek sam radio kako je drugima odgovaralo,samo da bi njima bilo lepo,a meni kako bude...

Naucio sam jedno da ni sebi ne mogu da verujem za neke stvari a ne drugima.. Da je danas svako spreman da te izda za saku novca,da je korist u nasoj zemlji postala normalna stvar,da se ceo zivot trudis za neke osobe koje odu od tebe cim nadju nekog drugog.. ZIVOT JE VELIKA BORBA,A JA SAM BORAC. NEMA HOCU,NECU NEGO MORAM!  

Nemoj nikada pasti na dno,nemoj dozvoliti da dusmanima bude drago sto si dole,nego uprkos svim problemima budi nasmejan i na vrhu,dokazi da si bolji od njih!

Darko Rakic 

Instagram: rakic_darko

KAD SE NE UZVRATI LJUBAV KAKO ZABOLI...

Da li svaka ljubav toliko boli?Da li smo svi mi osudjeni na patnju kada se zaljubimo i iskreno zavolimo,a pritom znamo da to ne mozemo da imamo? :/

Sve se desavalo tako spontano,mislio sam da si ti jedna prolazna faza,da se necu zaljubiti u tebe,da te necu zavoleti toliko.Na pocetku nisam imao nikakvu zelju da se cujemo,jednostavno sam osecao da mi nikada nista neces biti u zivotu,ali sam izgleda pogresio.. Tokom prvog poziva shvatio sam da me nesto vuce ka tebi da smo mi isti karakteri iste duse..Nikada nisam ni mogao da zamislim da ces mi toliko prirasti k'srcu,i da cu misliti na tebe svaki minut,sat,svaku godinu i dan...Nisam mogao da zamislim dan bez tvoje poruke,bez tvog glasa i tvoje pojave.Sve je islo lepim tokom toliko smo se zavoleli,a nismo hteli to da priznamo jedno drugom.Nije mogao da prodje ni jedan dan bez naseg razgovora,taj tvoj prelepi glas i taj sarm koji imas koji je mene obarao sa nogu sta god da izgovoris... Svaka me zora podseti na tebe,jer to su bili nasi sati kada smo se zezali i pricali do iznemoglosti.. A sta je sada ostalo posle svega,da sedim svako vece i cekam zoru i te kasne sate kada smo se uvek culi,da cekam svaku tvoju poruku koju necu dobiti,da se nadam necemu a znam da nece biti,da te idalje volim i mislim na tebe?! Zar posle svega da budemo samo neki stranci koji se nikada nisu ni upoznali,da prodjem pored tebe kao da nista nismo imali.. Da citam nase stare poruke i da se secam lepih dana kada sam te imao. Cesto citam nase poruke i uvek se nasmejem i bude mi drago,ali posle toga u meni samo zavlada tuga,jer znam da te vise nemam kraj sebe da nema tvojih poruka i poziva koji su mi davali snagu da idem dalje i da nikada ne padnem.Toliko smo mastali a na kraju nista nismo dobili sem bola i patnje,koja nas svakim danom sve vise i vise obuzima.. Zar smo posle svega to zasluzili da budemo odvojeni,da nas vise nista ne vezuje. Kako da izbrisem sve sto je bilo? Kako da zaboravim ono sto smo imali a sada vise nemamo? Kako da se pomirim sa tim da te vise nemam? Kako da zamislim ove sekunde,minute,sate,mesece i godine bez tebe... Zar nismo zasluzili da imamo jos jednu sansu,da pokusamo sve opet? Zar da na nasim srcima ostane samo jedna rupa,koju smo odneli kada smo odlazili jedno od grugog.Toliko bih ti toga rekao,da mi idalje znacis da ces mi uvek znaciti da stalno mislim na tebe gde god da sam,da svakim danom iscekujem tvoju poruku da zelis sve ponovo.Pruzao sam ti toliko ljubavi a za uzvrat nisam dobio nista,zar trazim previse? Zar je previse da volis nekoga i da mu pruzis sansu za necim sto niste uspeli prvog puta....Zar je to tako tesko?

Zasto da celog zivota budemo osudjeni na to da nemamo jedno drugo,da vise ne osetimo tu pravu ljubav koju smo imali,a nismo ni znali da je imamo..Da li je dovoljno da pamtimo jedno drugo samo po tom datumu,koji ce kad tad izbledeti?

I posle svega spreman sam da opet uradim isto samo da budes kraj mene,da osetim tu toplinu kao sto sam nekad osecao kada sam te imao kraj sebe.Nadam se da ces jednog dana shvatiti sve,koliko sam te voleo i koliko cu te voleti i nikada necu moci da te zaboravim,jer je deo mog srca ostao u tvojim rukama. Dodji da izbacis ovu moju tugu i patnju iz srca iz duse,da mi vratis osmeh na lice kao sto sam ga nekada imao,da se budim svako jutro sa voljom i osmehom. Kada sam video da polako odlazis ceo svet mi se srusio nisam ni sam znao kako nastaviti dalje,da li uopste nastavljati,dane provodim slusajuci tvoj glas preko tih glasovnih poruka koje sam dobijao od tebe. Ako je greh sto sam te voleo vise od sebe,sto sam tebe stavljao na prvo mesto pa onda sve ostale,sto mi je tvoja sreca bila na prvom mestu pa tek onda moja.. Ako je to greh oprosti Boze sto sam toliko gresio i sto sam toliko voleo...!   I posle svega zeleo bi da nastavimo tamo gde smo stali,ako ne u ovom zivotu,onda makar u drugom..

Znam da ces ovo citati,kada procitas dobro razmisli o svemu znas gde mozes da me nadjes i gde sam uvek.Svaki dan cu cekati tvoju poruku. 

                                                 Rakic Darko ;)

                                 Instagram: rakic_darko

                                                 Facebook: Дарко Ракић

''Ali nocas ako slusa nek cuje bol
u pjesmi koju pjevam 
njoj samo njoj

zauvijek neka nosi 
na srcu znak
zivot je jedan ona bacila

nek cuje bol u pjesmi 
koju pjevam njoj samo njoj
zauvijek neka nosi na srcu znak 
zivot je jedan ona bacila''

Bas u minut dva, pre zatvaranja
kad sam prestao da brojim greske
i vec sisao sa vrteske

Svratila si ti, da zavrtis krug
da me nateras da opet igram
i da napravim jos jedan dug

Od tada ne zakljucavam vrata
jer sam vec svaku zakljucao nadu
da posle tebe ovde ima neceg
neceg vrednog sto bi mogli jos da mi ukradu

Ode kapara, ode s tobom sve
ode da me seti na sramotu
prosao sam lose u zivotu

Iluzije sve, popijene su
trezan cekam na novo poznanstvo
ti si bila poslednje pijanstvo
ode kapara

''Da podnesem bol
i na nogama izdrzim
sve bih ponovo
samo tebe da zadrzim

Miris ljubavi, tragovi dodira
i niko ne zna koji je dan ni koja godina
sve je kao u snu, samo da Bog to zna
da tvoje usne nocas ljube
a da to nisam ja''

Prica o Nenadu Pavlovicu

Ima samo 16 godina a vec je,dao jednu veliku zivotnu lekciju svima,nikada nije odustajao od lecenja koliko god da su rezultati bili losi. Uvek je stajao cvrsto na svojim nogama i gurao dalje...

U ponedeljak kada je dosao iz bolnice,odlucio je da napravi jedan veliki korak u nadi da ce se nesto promeniti,snimio je klip i nista nikome nije govorio. Kada mu se otac vratio sa posla Nenad i njegova majka su oca pozvali u sobu da mu pokazu taj klip,koji je Nenad snimio,naravno pitao ih je da li sme da ubaci na internet. Roditelji su rekli da moze jel nije nikoga vredjao niti bilo sta slicno,samo je pricao o svom problemu i pokusao barem na ovaj nacin da ga resi. Posle toga je dobio poziv iz kabineta ministra Loncara,pozvao ga je njegov saradnik Marko Pavlovic. Rekli su mu da zele da ga vide kako bi resili njegov problem i potom su mu zakazali termin. Potom su otisli na sastanak,nisu se dugo zadrzali bili su svega 10 minuta tamo,on im je rekao da to smatraju zavrsenim i da ce lek dobiti samo da prodje  procedura koja je obavezna.Pondjeno im je da idu u inostranstvo,da prve doze dobije tamo. Onda su pitali Nenada da li on zeli da ide u inostranstvo,on je na to odogvorio da ne zeli zbog skole,a i zasto bih isao ako je to moguce uraditi kod nas u nasoj zemlji. Ministar Loncar je to prihvatio i rekao im je da se ne sikiraju da ce ta stvar biti resena,u sto kracem roku. Kada se "Institut za majku i dete" obratio za  potreban lek Republickom Fondu za zdravstveno osiguranje,trazili su da se obezbedi lek za Nenada pod nazivom "Soliris".Kada je dopis stigao rekli su da Nenadova bolest ne spada u urodjenu bolesti metabolizma,pa se zbog toga ne moze obezbediti lek osiguranom licu iz sredstava budzeta. Zato sto Nenadova bolest nije urodjena nego stecena. Nenad od svoje 4 godine dobija alergijski kasalj,koji je trajao danima.Vremenom Nenadovo stanje se sve vise i vise pogorsava i prelazi u Alegrijsku  Astmu,tada su radili razna ispitivanja u vezi alergije,rezultati su pokazali da je Nenad alergican na polen,grinje i kucnu prasinu onda su posle toga mnogo vodilii racuna o tvoj bolesti,ali njemu se stanje sve vise i vise pogorsavalo,svake druge nedelje je morao da ide na inhalacije,nekada nije mogao da dise.Nenad,kao i sva ostala deca dok su mala uvek trce i igraju se ali Nenad kada bi god potrcao poceo bi jako da kaslje i ne bi morao da dodje do vazduha.Nenadova majka je nekada znala da sedi celu noc kod prozora dok ne svane,da bi Nenad mogao da dise. Onda su Hematolozi sa "Instituta za majku i dete" zajedno sa nacelnikom Hematoloske sluzbe uputili jos jednu molbu da se nabavi lek za Nenada.Kako je Nenad u odmakloj fazi bolesti neophodno je sto hitnije obezbediti navedeni lek. Za tri naredna meseca neopohodno  nabaviti 20 ampula leka "Solirisa". Terapija je dozivotna,obezbedjuje normalan kvalitet zivota  i godisnje kosta priblizno 321.900 EU .Nenad za svojih 16 godina nikada nije doziveo da ne bude bolestan,za svojih 16 godina ne pamti dan a da nije bio bolestan. Gusenja su prestala kada je usao u pubertet,negde u 17-toj godini. Onda je pocela alergija da bude svakodnevna,nekada je znao da se rascese te rane bi krvarile i nikada ne bi zarasle. Posle toga su vadili krv u Domu zdravlja i u krvi je pokazalo da su trombociti nizi i da su krvarenja mnogo cesca, da je sklono modricama kada su trombociti nizi. Na Institutu za majku i dete  su mu radili biopsije kostane srzi i Milogram. Milogram se radi bez anestezije,pitali su Nenada da li ga je to bolelo,on je odogovrio da nije puno,te biopsije su mu radjene 3 puta.Kad god bi mu rekli da ponovo treba da radi biopsiju,on bi to podneo sasvim normalno,jer se navikao i za njega to nije predstavljalo nikakav problem.Nenad nikada nije odustajao od toga da ide kod lekara,rekao je "Kada sam vec krenuo zasto bi stajao,moramo nesto postici". Nikada nije hteo da digne ruke od toga da kaze ne mogu vise stajem ovde,pa sta bude neka bude,rekao je "Ne znam sta cu time postici ako dignem ruke od sebe,zasto da zivim?" Ovo sto je Nenad izgovorio je zivotna lekcija!Nenad je kao stvarno posebno dete skrenuo paznju na sebe,i dosao u situaciju da se na ovaj nacin bori za sebe. Urzo nakon objavljenog klipa na youtube Aleksandar Vucic se obratio na svom tviteru gde je napisao "Saradnici su mi pokazali Nenadov video.Ucinicemo sve sto mozemo.Hvala". Nekada kada ga bolest malo pusti,uvek ima zelju da izadje malo sa drustvom napolje,i da sede na klupici i pricaju o svemu. Institut za majku i dete se ponovo obraca RFZO "Dopisom od 21.09.2015 godine ponovo se obraca Republickom fondu za zdravstveno osiguranje sa zahtevom da se vasoj zdravstvenoj ustanovi odobre  dudzetska sredstva u ukupnom iznosu od 13.777.600,00 dinara za nabavku leka Eculizumab (Soliris) za osigurano lice Nenada Pavlovica iz Beograda za  prva 4 meseca terapije,kod koga je januara ove godine postavljena dijagnoza paroksizmalne nocne hemoglobinurije(PNH) u uznapredovaloj fazi." Samo 4.000 hiljade ljudi na ovoj planeti ima istu bolest kao i Nenad,kada je saznao da ima tu jako retku bolest rekao je idemo dalje,ajde ja je pobedimo,pobedio sam trmbocitopeniju pobedicu i ovu. Nakon toga Nenad se odlucio da posalje mejl  RFZO. Napisao im je ko je i sta je,od cega boluje i zasto mu jos uvek nema leka. Nakon nekoliko dana RFZO mu je odgovorio da  da lek nije registrovan,niti je podnosen zahtev za njegovu registraciju i da se stavlja na teret zdravstvenog osiguranja. Obratili su se komisiji za retke bolesti pri Ministarstvu zdravlja da traze lek za Nenada, u tom obracanju napisali su " Na osnovu ove analize utvrdjeno je prisustvo predominantne populacija atipicnih PNH neutrofila(-99% neutrofila),cime je potvrdjeno da se kod Nenada radi o bolesti u uznapredovaloj fazi. Ovo je teska i po zivot opasna bolest koja se karakterise Coombs negativnom hemolizam anemijom,hemoglubinurijom i sklonoscu ka trombozama koje mogu zivotno ugroziti bolesnika i glavni su uzrok mortaliteta.Nenad kada je u vrlo razvijenoj fazi bola ne moze nista da radi,samo zeli da mu se svetlo ugasi  i da spava.On dnevno popije do 10 lekova,i tako ce biti dok mu ne budu dali taj lek Soliris. Njegovo stanje se opet pogorsalo pa su lekari sa Instituta ponovo reagovali i ponovo su slali molbe da se dobije ovaj lek u kojem se nalazi sledece. Radi se o ugrozenom bolesniku, kod kojeg je u toku ove godine doslo do znacajnog pogorsanja osnovne bolesti pracenog ucestalim hemoliznim krizama. U ovom trenutku njegovo lecenje se bazire na primeni tranfuzija filtriranih eritrofita i instravenske u toku ataka hemolize. Nenad je danas ponovo hostapitalizovan zbog intenziviranja paroksizma nocne hemoglubinurije pracenog akutnim abduminalnim bolovima....

Nenad je napokon uspeo i dosao do cilja,lek ce biti uvezen u nasu zemlju do kraja iduce nedelje. Decko koji je spasao svoj zivot i zivot mnogih drugih ljudi,da nije bilo njega niko nikada ne bi uradio ovo..

SVE POHVALE ZA OVOG MOMKA I DA JE ZIV I ZDRAV JOS 100 GODINA

OVO JE POUKA ZA SVE,DA SE NIKADA NE PREDAJU

MALI DELIC MOG ZIVOTA..

Zdravo svima.. ovo je moj prvi blog koji pisem o svom zivotu,jel zelim da vam se predstavim i da vidite kakakav sam zapravo ja i da podelim neke stvari iz svog zivota sa vama. Ovo je veliko iskusenje za mene,jel se nikada nisam susreo sa ovim da pisem o svom zivotu..Nadam se da ce vam se svideti :*


Cao,zovem se Darko rodjen sam 19.08.
Zivot kao zivot me je u nekim trenutcima mazio u nekim nije,nekada je donosio dobro a nekada lose.Imam starijeg brata,zivim sa bratom,mamom i tatom. Mi smo cetvoroclana porodica,svi se slazemo super i sve resavamo razgovorom. Tata i mama cine sve kako bi nama buducnos bila bolja i lepsa,pruzaju nam sve ono sto njihovi roditelji nisu mogli da priuste njima u mladosti. U zivotu sam dosta puta patio i bio povredjen,ali sam zbog toga svega nesvesno i ja povredjivao druge.. Ziveo sam u Meljaku  7 godina,ziveli smo kod jednih ljudi koji su pomogli mojim roditeljima da stanu na noge i da steknu nesto u zivotu. Mnogo sam zavoleo te ljude oni su mi kao baba i deda. Posle tih 7 godina preselili smo se u Zeleznik,sagradili veliku kucu i ziveli neki svoj zivot samo nas cetvoro,kad god su se desavali neki problemi uvek smo se drzali nas cetvoro zajedno. Jer kao sto kaze moj tata "KADA SMO NAS CETVORO ZAJEDNO,MOZEMO DA IDEMO PROTIV CELOG SVETA,NI NOVAC NI HRABROST NE MOZE DA SE POREDI SA TIM KADA SMO MI ZAJEDNO". Mnogo puta sam donosio lose odluke,ali je to valjda bilo u trenutku nervoze... Uvek sam uspevao da posavetujem druge,ali kada dodje taj trenutak da treba da posavetujem sebe,to nikada nisam mogao niti sam ikada uspeo u tome,uvek sam pogresio.Bio sam 4 puta zaljubljen u zivotu i svaki put patio,i sebe krivio za svaku gresku koju neko drugi napravi,stalno sam trazio u sebi krivca za sve,iako sam najmanje bio kriv.Najvecu gresku pravim kada ljudima pokazem da mi znace,onda me tada sve vise i vise gaze,jer znaju da cu uvek preci preko svega samo da te osobe budu pored mene.Ponekada padnem na dno,ali se uvek dignem sa dna i zaletim jos jace,valjda je to karakter koji nosim u sebi.Naucio sam u zivotu da svakom treba pruziti drugu sansu,ali nikada trecu,jer ako se neko posle druge sanse ne promeni,nece se promeniti ni posle 101 sanse. Isto kao i casa koja se nekada slomi,svaki drugi put kada je sastavite nece biti ista kao prvog puta.Mnogo se brzo vezujem za ljude koji me na kraju na najbrutalniji nacin povrede,jedno sam naucio da u zivotu da ne treba da se nerviram i sebe povredjujem zbog osoba kojima ja ne znacim u zivotu.Sve je to zivot,nekom je zivot majka a nekome maceha.Za svojih skoro 18 godina sam se uvek trudio da svakome pomognem a nikome da odmognem,jel postoje neki ljudi koji ce mi nekada u zivotu zatrebati za nesto. Uvek se trudim da pomognem koliko mogu i koliko je to u mojoj moci. Znam odlicno sta znaci kada imas puno para,a isto tako znam sta znaci kad nemas,prosao sam oba,ali hvala Bogu sada imam i vise nego sto mi je dovoljno za zivot. Gledam zivot,kako moze da se preokrene sve preko noci,danas si gazda a sutra si obican radnik.Nikada nemoj da se smejes tudjoj nesreci,jel je Bog velik i sve vidi i moze da ti vrati na duplo gori nacin...Ja nekako uvek volim da razmisljam o buducnosti i uvek volim sve da isplaniram na vreme. Pre 7 meseci sam otvorio Blog,mislio sam da necu uspeti u ovome,ali bili su tu ljudi koji su me ohrabljivali da nastavim dalje,i da pisem sve vise i vise. Iskreno receno plasio sam se  da se ljudima nece dopasti to sto budem napisao,i da cu dobiti lose komentare. Onda sam seo i razmislio,da li da pisem ili ne i tako 5 dana za redom sam razmisljao. I rekao sam sebi nemam sta da izgubim,Boze moj nekome ce se svideti a nekome nece,svi smo mi razliciti. Zeleo sam nekako da izbacim iz sebe to sto osecam i odluci sam se,da to bude ovaj Blog,gde cu preneti sve sto osecam i sve sto me muci. Znam da sam mozda prenaglio sa ovim ali sam hteo da upoznate mene na neki nacin,koliko je to moguce. Resio sam da nastavim dalje da pisem ove blogove,jel me to cini srecnim a i ljudima se dopada kako pisem.Ovo sve radim samo iz ljubavi prema tome,ne mislim da cu ikada postati slavan zbog ovoga niti planiram ovim da se bavim dalje u zivotu,ovo je samo neko trenutno stanje,mozda dosta ljudi misle da ovim sto pisem pokusavam da se istaknem ili da sam umisljen ali nije tako,radim ovo zato sto to volim i zato sto me ovo cini srecnim. Mnogo sam puta u zivotu patio zbog ljubavi,i valjda se zato plasim da ponovo zavolim,jel ne zelim da vise budem povredjen.Promeni sam mnogo prijatelja u poslednje vreme,ne zato sto sam upoznao mnogo boljih prijatelja,nego zato sto sam se osecao suvisnim,da bi ostao tu.Ali dobro ja sam jos mlad,dosta me jos ceka u zivotu da prodjem i ono dobro i ono lose. Isao sam do pre 2 godine u Tehnicku skolu,posle toga sam se prebaci u privatnu skolu za Kuvara,onda sam upoznao jednu osobu koja mi je promenila zivot za 180 stepeni,resio sam da se prebacim na vandredno da bih poceo da radim,da bih stekao nesto u zivotu usao sam u taj posao sa 16 godina,tada nista nisam znao ali Boze moj sve sam vremenom naucio.To je bio veliki potez za mene,zeleo sam da imam neki svoj dinar sto bi se reklo da znam da je to nesto moje sto sam ja zaradio,sto mi nisu dali ni mama ni tata,nego sam sam stekao. Posle par meseci pojavili su se problemi sa srcem, skoro 3 godine sam se lecio imao sam povisen pritisak i povisen pusl(otkucaj srca). Previse sam se nervirao zbog glupih stvari i sam sebi pogorsavao zdravlje iz dana u dan. Doktori kao doktori uvek su trazili da rade razne rezultate,ali kad god smo ih pitali zbog cega mi je to tako uvek su precutali,odgovor i dan danas nismo dobili zbog cega je to tako..Valjda ni oni nisu znali..  Skoro dve godine sam se lecio u "Institutu za majku i dete",tamo je sve nekako bilo cudno radili su mi neke rezultate koji nisu bili vezani uopste za kardijologiju. Posle toga su me zvali da dodjem da lezim u bolnicu nekoliko dana,jedno jutro je dosla sestra da mi izvadi krv da bi proverili neke rezultate, nadao sam se da ce izvaditi jednu bocicu krvi,ali ona je ipak izvadila 5 bocica. Dosta puta me je kopkalo to zasto im je toliko potrebno,dosta puta sam se raspitivao koliko je dovoljno da bi mogli da provere te rezultate,svi su govorili da jedna bocica zadovoljava te kriterijume. Onda su poslali te bocice krvi u Sloveniju(Ljubljanu) na pregled,rekli su da nesto nije u redu da treba ponovo da radim rezulatet i da ne znaju sta je. Sve vise i vise nam je to postajalo cudno,onda smo odlucili da promenimo bolnicu. Posle dve godine lecenja na "Institutu za majku i dete" odlucili smo da se prebacim u drugu bolnicu otisli smo u "Tirsovu" tamo su poceli pregledi i za godinu dana sam sve zavrsio,sporedno sa tim lecenjem u "Tirosvoj" doktori iz "Instituta za majku i dete" su nas zvali stalno da se vratimo da imaju jos rezultata da obave. Rekli su da hoce ponovo da nam salju rezultate,ali ovog puta za Nemacku,naravno uz to da platimo neku veliku sumu kada smo ih pitali koliko ce to izaci da bi znali da spremimo na vreme,oni su rekli dogovoricemo se sve kad dodjete.Tu smo shvatili da smo imali razloga da sumljamo u njih..
Hvala Bogu sve se to zavrsilo,dobio sam lekove koje pijem i nadam se da ce to uspeti da ce sve proci kad tad... 
Kada padnes uvek se docekaj na nogama,nije ti svako prijatelj. Obicno oni koji vas tapsu po ledjima,ti ljudi vam na kraju za male pare zabiju noz u ta ista ledja po kojima su vas tapsali.Kako kazu u zivotu treba da probas sve nije tako, ne treba probati nesto sto ce vam unistiti zivot,u zivotu se treba potruditi da izbegnes svaki problem i da se uvek smejes,koliko god da ti je tesko uvek se smej,jel postoje ljudi koji vole da vide vasu tugu bas zato zbog njih budite srecni i nasmejani,jer ljudi vole da se slade tudjom nesrecom. Danas je doslo takvo vreme da vise ne mozemo ni da verujemo sami sebi,a ne nekom drugom brat izda brata,sestra izda sestru,prijatelj izda prijatelja...
Eto to je neki delic price,koji sam hteo da podelim sa vama, i nesto sto sam u zivotu naucio. 
Hvala vam svima sto mi dajete tu podrsku da nastavim dalje sa svojim blogom,jel da nema vas sigurno ne bi pisao ovo idalje... LJUBIM VAS PUNOO I HVALA VAM NA SVEMU! :* :* :* <3

Instagram profil : @rakic_darko
Facebook profil : Rakic Darko ( cirilicom)

Sta nam ostane posle svake ljubavi...

Ahh ta ljubav ona koja nas dovede do dna... Iskreno volimo,ali malo nam se uzvrati.. Svaka ljubav na pocetku uvek cveta,a na kraju se zavrsi na tako grozan nacin,ostaje samo patnja,jedan datum i secanje na stare dane i uspomene.. Znas ono kad cinis sve da nekoga usrecis,a taj neko za tebe nista. Boli prijatelju svako secanje na svaku vezu,cak i na one koje su kratko trajale.Uvek kada se zaljubimo nadamo se da ce to uspeti da nece biti toliko velikih svadja da bi raskinuli,ali se uvek pojavi to nesto zbog cega okoncas vezu,za koju smo misili da se nikada nece zavrsiti. Kazu vam da ce celog zivota biti tu pored vas i posle raskida,ali nije tako uvek posle raskida prekinete svaki kontakt,i naravno onda ta osoba krene da prica sve lose o vama,i ono sto jeste i ono sto nije istina.Ali na kraju dodje taj dana kada se ta osoba pokaje za sve sto je rekla za vas i trazi oprostaj od vas,i onda vi zbog te ljubavi koju osecate prema toj osobi,predjete preko svega samo da bi nastavili zajedno,nadajuci se da ce sve biti super da ste zaboravili stare rane koje vam je ta osoba nanela na srcu. Ali kako kazu kada casa jednom pukne nikada nece biti ista kad je sklopite isto tako i veza. Onda udjete opet u istu vezu  posle nekog vremena,tako sto mislite da ste sve to sto je bilo u proslosti zaboravili. Ali na kraju shvatite da niste zaboravili nista posle odredjenog vremena,jel proslost mozda zaboravite na trenutak,ali nocu kada ostanete sami u kasne sate setite se svega,setite se te proslosti  za koju ste mislili da ste zaboravili. I onda kazete toj osobi da ne mozete da nastavite sa njom vezu zasto sto vas prati ta losa proslost.Posle toga udjete u drugu vezu i povredite tu drugu osobu zato sto su povredili vas.Shvatite da zasluzujete mnogo bolje i mnogo lepse. Shvatite jedno,da nijedna ljubav nije vecna kao sto kazu,da ne treba verovati nikome pa cak ni samom sebi..Jel mi ne mozemo da znamo sta nosi dan a sta nosi noc,danas sestra izda sestru,brat izda brata,prijatelj izda prijatelja.Nista nije vecno pa cak ni ljubav,svaka veza je raskidiva,neke traju po mnogo godina ali se na kraju uvek zavrse. Nikada nemoj da pokazujes previse svoja osecanja,jel ljudi to vole da koriste.Sto manje pokazujes vise ce te voleti.. Svi mi imamo te neke veze i datume koji nas i dan danas bole i zbog kojih ponekad pustimo po koju suzu,ali kako kazu da je valjalo to bi trajalo.    

Darko Rakic