Odlazak je nekako najteza stvar,odvajas se od porodice,ljubavi,prijatelja.
U glavi je je uvek samo jedno pitanje,sta ce biti kad se vratis?
Da li ljubav moze da pobedi kilometre? Naravno da moze samo ako je ona prava.
Cesto me muci pitanje da li ce njena ruka cekati da uhvati moju ili ce njena ruka biti u necijoj ruci.
Ovaj odlazak mi tesko pada ne zbog porodice i prijatelja,vec zbog ljubavi,prijatelji i porodica ce cekati,a ljubav nikoga nije cekala pa nece ni mene.
Ali valjda je sve to normalna stvar kada nekog volis i plasis se da ga ne izgubis.Poceli smo neplanirano i spontano nasu vezu,proslo je vec 10 meseci. Mnogo puta sam hteo da odem,ali me je uvek plasilo to kako da je ostavim,kako da odem a ona ostaje u Gradu u kojem bi svako da ti sjebe vezu,da se mesa u vezu,da pokusavaju sve kako bi rastavili dvoje ljudi. Kako otici?
Danima sam razmisljao,nocima nisam spavao od razmislanja,pitala me je zasto ne spavam,lagao sam je i govorio kako mi se ne spava,nisam joj mogao reci da se plasim za nas,nisam joj mogao reci koliko je volim,koliko se plasim da je ne izgubim i koliko bi me to slomilo.Nakon par dana razmisljanja odlucio sam da odem,iako mi je bilo tesko morao sam,rekao sam sebi ides da bi zaradio i da bi njoj i sebi pruzio nesto u zivotu,to mi je nekako dalo snagu da odem.Znam da ce mnogi reci jao vidi ga ovaj balavac od 19 godina se proserava ovde o ljubavi,sta on zna o tome. Ali nije tako,coveku moze da se desi ljubav i sa 15 godina i sa 25,nema razlike ljubav je ljubav ili je ima ili je nema,mada mene ne zanima misljenje drugih ljudi tako da mogu da pricaju sta god hoce.
Volim je i bas me briga ko sta misli❤
Ljubavi dok ovo budes citala ja cu vec biti daleko od tebe,cuvaj se,znaj da cu misliti na tebe stalno. I naravno znaj da te volim,jedva cekam da se vratim i da te zagrlim. Da ti ispricam koliko su bili teski dani bez tebe,a kad se vratim mnoge stvari ce biti drugacije,obecavam!❤❤❤❤
