Mislio sam da je to ono za ceo zivot.

Za ceo zivot hmm... jako krupna rec,a tako velika zelja... 

Nikada nisam verovao da cu biti spreman za nekoga da uradim sve,a onda se pojavila ona. Usla je u moj zivot i unela srecu,kada je odlazila odnela je sve to sa sobom...

Kako krenuti dalje?

Kako ostati jak i ponasati se kao da se nista nije desilo?

Uvek je samo jedno pitanje u glavi,zasto je moralo da bude sve ovako?

Ali i dalje nigde odgovora...

Bili smo u vezi godinu i skoro 3 meseca,nekom je to mozda malo,ali za mene je bilo kao 10 godina.

Bilo je prelepo,nikada nisam pomislio da ce nama doci kraj,da ce mojoj sreci doci kraj,ali ipak se desilo.

Kada smo zapocinjali vezu bili smo na nuli,nista nismo imali,nigde nismo radili,nasi su nam davali pare za sve,bilo je jako tesko,ali smo se trudili i uspevali. Zeleli smo da promenimo mnogo toga,kako bi nam bilo bolje. Mi smo tip osobe,koje zele same da zarade,a ne da dobijamo pare od svojih,zeleli smo da potrudimo i da promenimo to. Poceo sam da razmisljam sta uraditi i dosao na ideju da odem u inostranstvo na par meseci,ona je isto odlucila da ode na par meseci. Dogovorili smo se da se nakon toga vratimo i da krenemo tamo gde smo stali. Ja sam 8 Januara odputovao za Slovacku,a ona je trebala 9 Januara,dan posle mog odlaska. Stigao sam u Slovacku,pitao sam je da li ona sutra krece za Nemacku,rekla je da su se planovi promenili i da nece tada ici,nego kad bude sledeci polazak. Moj zivot u Slovackoj pocinje,sama pomisao da smo kilometrima udaljeni jedno od drugog i da ona nije kraj mene,bio je pretezak. Dani su mi prolazili u razmisljanju o njoj,ujutru ustanem pozelim joj dobro jutro i onda razmisljam o njoj,odem na posao i dok radim ona mi je u glavi,legnem da spavam i pozelim joj laku noc,noci sam vise provodio u dopisivanju sa njom i razmisljanju o nama,nego sto sam spavao,nisam zeleo da oseti da nisam tu,iako nisam bio fizicki,bio sam preko poruka.Mnogo puta me je terala da spavam,ali sam uvek govorio kako ne mogu,kako mi se ne spava,a u tim trenutcima mi je dusa spavala,ali sam ipak zeleo da budem tu da se dopisujem sa njom. Fizicki je bilo tesko radio sam po 12h i stajao na nogama non stop,a svega spavao po par sati,nista mi nije bilo tesko koliko sam je voleo...

I tako sam narednih par meseci prvodio dane,samo sam mislio na nju. Konacno je dosao i taj dan,moj povratak u Srbiju,ruke su mi se tresle od srece,nisam mogao da verujem da je sve proslo da joj se vracam,da cu opet osetiti njen miris,da cu moci da je zagrlim,bio je to neopisiv osecaj srece. Nisam zeleo da joj kazem da dolazim,zeleo sam da to bude iznenadjenje,ali me je provalila pa sam joj u putu do Srbije priznao da dolazim,nekako nisam imao osecaj da se nesto previse obradovala...Resio sa da nam iznajmim stan na 2 dana,kako bi bili sami i mogli da nadohnadimo sve to zagljajima i polubcima.Bila je srecna,ali ne onoliko koliko sam ocekivao da ce biti,ipak se nismo videli par meseci,ocekivao sam da ce me zagrliti i nece pustati,ali nije bilo tako,zagrljaj je trajao svega 1 minut. Opravdavao sam to jer sam mislio da je uzbudjena previse i da je sokirana sto se vidimo nakon toliko vremena. Ne znam kako bi opisao tih dva dana,koliko sam bio srecan i koliko sam je bio zeljan,nisam obracao paznju na sitnice. Zeleo sam te neke dugacke zagljaje,zeleo sam da mi pokaze koliko sam joj nedostajao,zeleo sam tople reci koje su mi jako trebale,nisam ih dobio nema veze cutao sam i kulirao,osecao sam da tu postoji nesto prosto mi nije bilo to to...A onda su joj javili da za par dana krece u Nemacku,samo sam zacutao..nisam znao sta da kazem. Naravno nikada ne bi bio sebican da joj kazem nemoj da ides,naravno da treba da ode i zeleo sam da ode,da stvori nesto sama u zivotu sa svojih 10 prstiju,toliko sam osecao lubavi da sam bio spreman 10 godina da je cekam,samo kako bi ona bila srecna i stekla nesto u zivotu. Poceli smo da pricamo o njenom odlasku,govorila je kako ce ostati koliko smatra da joj je dovoljno za dosta stvari u zivotu da ima,samo sam zacutao i pitao koliko je to meseci potrebno da bi zaradila za se sto joj treba,rekla je koliko god bude potrebno toliko ce ostati,nisam nista zeleo da kazem,jer je ona znala kada sam ja odlazio koliko cu ostati,cak sam i dosao ranije nego sto sam rekao. Proveli smo tih dva dana zajedno i onda smo se rastali,pocela je da se sprema za Nemacku,bilo mi je previse tesko,ali nikada nisam zeleo da budem sebican,rekao sam sebi kako je ona mene cekala tako cu i ja nju. Stigla je u Nemacku i pocela da radi,bila je stalno umorna,culi smo se nekad na 2/3h ali na prekide nekada je odgovarala odmah,nekada sam je cekao po pola sata i vise,tako da se nase dopisivanje svelo nekad na svega 20 poruka. Video sam da nesto nije uredu,pitao sam vise puta govorila je da je sve okej. Sumnja je i dalje ostala u mojoj glavi,pokusao sam da ne mislim ali mi nesto nije dalo mira,pa sam na sve nacine pokusavao da izvucem iz nje sta je problem. Na kraju sam saznao,mozda je i bolje da nisam.... Rekla je kako ne zna sta oseca prema meni,a u istom trenutku je rekla da me voli. Zeleo sam da raskine sa mnom,nisam vise mogao da je slusam povredila me je previse tim sto je rekla to. Nisam verovao da ce do toga doci,toliko smo bili tu jedno za drugo,toliko je nasa ljubav pomerala sve granice i kilometre,toliko je ta ljubav bila jaka a nestala je u sekundi,iskreno receno nisam mogao da verujem sta se dogadja pored toliko naseg zajednickog truda je palo sve u vodu...Pisao bi jos mnogo toga,ali ne zelim sebe da povredjujem ni nju,jer znam da ce ovo ciati,nadam se samo da ce shvatiti koliko je volim,koliko sam ulozio sebe i koliko sam bio spreman da uradim sve za nas,da joj je zivot trebao znala je da bi joj dao.Zivot se nastavlja idemo dalje,ko zna zasto su neke stvari u zivotu dobre,ljudi  kad se opeku,tek onda shvate sta su imali pored sebe,a pusili su tako lako da ode od njih,bez da se potrude da takvu osobu zadrze pored sebe,krivo mi je samo sto sam svestan da ce uvek moci da me ima i da ce uvek moci da racuna na mene u svakom trenutku,kao sto rekoh da joj je potreban zivot dao bih joj ga!!!


Pouka za sve pazite koliko ulazete sebe,niko nikada ne treba da se preda ceo,jer cim se predas ljudi znaju da uvek mogu da te imaju i prestanu da se trude oko tebe. 

07.03.2017.❤️
07.05.2018.❤️

Odlazak

Odlazak je nekako najteza stvar,odvajas se od porodice,ljubavi,prijatelja.

 U glavi je je uvek samo jedno pitanje,sta ce biti kad se vratis?

Da li ljubav moze da pobedi kilometre? Naravno da moze samo ako je ona prava.

Cesto me muci pitanje da li ce njena ruka cekati da uhvati moju ili ce njena ruka biti u necijoj ruci.

Ovaj odlazak mi tesko pada ne zbog porodice i prijatelja,vec zbog ljubavi,prijatelji i porodica ce cekati,a ljubav nikoga nije cekala pa nece ni mene.

Ali valjda je sve to normalna stvar kada nekog volis i plasis se da ga ne izgubis.Poceli smo neplanirano i spontano nasu vezu,proslo je vec 10 meseci. Mnogo puta sam hteo da odem,ali me je uvek plasilo to kako da je ostavim,kako da odem a ona ostaje u Gradu u kojem bi svako da ti sjebe vezu,da se mesa u vezu,da pokusavaju sve kako bi rastavili dvoje ljudi. Kako otici?

Danima sam razmisljao,nocima nisam spavao od razmislanja,pitala me je zasto ne spavam,lagao sam je i govorio kako mi se ne spava,nisam joj mogao reci da se plasim za nas,nisam joj mogao reci koliko je volim,koliko se plasim da je ne izgubim i koliko bi me to slomilo.Nakon par dana razmisljanja odlucio sam da odem,iako mi je bilo tesko morao sam,rekao sam sebi ides da bi zaradio i da bi njoj i sebi pruzio nesto u zivotu,to mi je nekako dalo snagu da odem.Znam da ce mnogi reci jao vidi ga ovaj balavac od 19 godina se proserava ovde o ljubavi,sta on zna o tome. Ali nije tako,coveku moze da se desi ljubav i sa 15 godina i sa 25,nema razlike ljubav je ljubav ili je ima ili je nema,mada mene ne zanima misljenje drugih ljudi tako da mogu da pricaju sta god hoce.

Volim je i bas me briga ko sta misli❤

Ljubavi dok ovo budes citala ja cu vec biti daleko od tebe,cuvaj se,znaj da cu misliti na tebe stalno. I naravno znaj da te volim,jedva cekam da se vratim i da te zagrlim. Da ti ispricam koliko su bili teski dani bez tebe,a kad se vratim mnoge stvari ce biti drugacije,obecavam!❤❤❤❤