Pocetak kao i svaki pocetak bio je
prelep,sve je islo onako kako treba. Vrlo brzo sam se vezao za nju i
zavoleo je vise nego samog sebe,ona mi je bila na prvom mestu pa tek
onda ja. I tako su prolazili dani,bio sam presrecan,jer sam nasao nekog
ko me voli,barem sam tako mislio. Pre ove veze sam bio u jednoj vezi iz
koje sam izasao povredjen,valjda vise nisam mogao da izdrzim sve to i
ostanem na nogama,ponadao sam se da cu u ovoj vezi biti srecan,ali kako
kazu svakoj sreci dodje kraj pa i ovoj nasoj. Na samom pocetku smo bili
otvoreni jedno prema drugom,pricali smo o svemu,sto nam se desavalo u
zivotu,shvatili smo da smo isti. Planirali zajednicka letovanja i
zimovanja,sve je bilo lepo poput bajke,zahvalio sam se Bogu na tome sto
mi je pruzio tu srecu i radost. Svako jutro sam se budio sa osmehom i
svako vece zaspao sa osmehom,nije bilo stvari koje bi mogle da uniste
moju srecu,sem nje same.Svaki dan smo se culi,svako vece
pricali,govorila mi je kako joj nedostajem,te veceri kada mi je rekla
koliko me voli,da sam mogao skocio bi i skinuo joj zvezdu sa neba,rekao
sam joj da sam spreman sve da ostavim zbog nje i da krenem sa njom bilo
gde i ostavim sve iza sebe. Na samom pocetku sam joj priznao svoja
osecanja i mislim da je to najveca greska koju sam uradio,jer ljudi cim
vide da je nekome stalo do njih oni ih onda zapostavljaju,jer znaju da
mogu uvek da ih imaju,tako je i ona radila. Nisam primecivao te neke
sitnice,valjda zbog toga sto sam je previse zavoleo,i sto sam se previse
vezao. Dogovarali smo se,da se vidimo,svakim danom se odlagalo za
sledeci,nisam zeleo da joj dosadjujem da se vidimo dok ne bude sama to
zelela. Zvala me je svaki dan,ali sam uvek ocekivao onu recenicu "Hoces
da se vidimo'' ali nikada je nisam dobio,valjda je postojalo tu nesto
zbog cega me nije nikada pitala,siguran sam da ima nesto,ali vise nije
bitno i da ima i da nema. Polako sam poceo da se spremam na put ka
njoj,svaki put kad bi se dogovorili da se vidimo,sutradan bi izmislila
neki drugi razlog zbog kojeg ne bi mogli da se vidimo,polako sam poceo
da pucam,da se nerviram,ali sam se pravio kao da je sve okej,samo da
vidim dokle misli tako da ide,naravno iz dana u dan se to
nastavilo,poslao sam joj poruku da ja dolazim a ona kako hoce,ako me
zeli docice na stanicu da me vidi,ako ne dodje okrenucu se i samo otici i
zaboraviti je kao da nikada nije ni usla u moj zivot,spremio sam stvari
i cekao odgovor,rekla je da ce me zvati i da ce mi javiti sve,zeljno
sam iscekivao taj poziv,ali iz sata u sat nije dolazio,svaki minut,sat
me je boleo,jer sam bio spreman na sve zbog nje,a ona to nije znala da
ceni. Ne zelim joj nista u zivotu lose,cak sta vise pozeleo sam joj svu
srecu ovog sveta,sve ono sto sam pozeleo njoj tako bi i sebi
pozeleo.Rekao sam joj da mi se javi kad nauci da postuje i ceni mene i
moje vreme,pa makar to bilo i za mesec,dva ili godinu uopste nije
bitno,bitno je da shvati kad god. Nikada je nisam lagao,dusu sam joj dao
i propao.Toliko se devojaka vrtelo oko mene,nikada nisam ni pomislio da
odem nekoj drugoj,a imao sam mnogo puta priliku da uradim tako
nesto,ali nikada nisam,jer nisam soba koja vara niti sam ikada ikoga
prevario.Nije znala jednu stvar da sam je voleo vise od svog zivota,ali jednog dana ce to shvatiti...
Jedan savet za sve koji budu ovo citali. Ne radite drugima ono sto ne bi voleli,da vama neko drugi radi.
Bicu malo vulgaran sada,ali kao sto kazu ljudi danas 'Ne mozes dupetom,na dve stolice'
Nikada ne dozvoli da te zbog ljubavi neko ponizava i zeza!
