Kako je sve lepo kada si mali,kada nista ne razumes,kada ne znas da osetis sta zapravo stvarno znaci zivot. Kada si mali ceo svet ti je lep,mislis da su svi ljudi dobri,ne mozes prepoznati ono dobro i ono lose.Zivot ti se uvek svodi na to da ustanes odgledas crtani,odes u skolu i kada se vratis igras se sa drugarima. Onda dodjes u neke ozbiljnije godine kada svhatis da vise nisi dete,da nikada ne znas kada ces morati sam o sebi da se staras. Kada vise nece biti mame i tate uz tebe i da ce doci taj dan kada ces morati da krenes nekim svojim putem ma koliko god bio tezak. Shvatis da moras sam o sebi da se staras,kada se razbolis i kada znas da vise nema nikoga ko ce biti pored tebe,ko ce ti prineti casu vode,dodati lek... Kada sam bio mali govorio sam sebi da cu ispuniti sve o cemu sam sanjao i masatao,ma koliko god bilo tesko stici cu do cilja. Onda su dosle te godine kada shvatam da zivot nije lak kao sto sam mislio da jeste,kada moram sam sebi da stvaram put kojim cu ici i stici do tog cilja. Mnogo puta sam pao i govorio sebi kako ne mogu da nastavim dalje tim putem,ali su tu bile osobe sa kojima sam jako blizak i danas,da me uhvate i podignu sa tog dna i pomognu da krenem dalje. Uvek sam se pitao da li se treba truditi da nastavim dalje kao sto sam i zamisljao ili da ostanem na tom mestu i cekam sta ce se desiti i samo sam rekao sebi "Zivot je borba,a ja sam borac nema hocu necu,nego moram" ta recenica mi je uvek govorila da treba da idem dalje...Vremenom kreces da se susreces sa raznim problemima,kada ljudi pokusavaju da te slome,jer si bolji u svemu od njih,kada se prave da su dobri sa tobom a u sebi se jedu,sto si bolji od njih i zavide ti. Krenu da traze obicne sitnice da bi se sa vama posvadjali,jer su previse zavidni.Tada shvatim da sam pogresnim ljudima cinio sve i pomagao uvek.Kada odrastes shvatis sve,ko ti je pravi prijatelj i ko zasluzuje tvoju paznju...!
Sve je lepo dok si mali !!!
