Mislio sam da je to ono za ceo zivot.

Za ceo zivot hmm... jako krupna rec,a tako velika zelja... 

Nikada nisam verovao da cu biti spreman za nekoga da uradim sve,a onda se pojavila ona. Usla je u moj zivot i unela srecu,kada je odlazila odnela je sve to sa sobom...

Kako krenuti dalje?

Kako ostati jak i ponasati se kao da se nista nije desilo?

Uvek je samo jedno pitanje u glavi,zasto je moralo da bude sve ovako?

Ali i dalje nigde odgovora...

Bili smo u vezi godinu i skoro 3 meseca,nekom je to mozda malo,ali za mene je bilo kao 10 godina.

Bilo je prelepo,nikada nisam pomislio da ce nama doci kraj,da ce mojoj sreci doci kraj,ali ipak se desilo.

Kada smo zapocinjali vezu bili smo na nuli,nista nismo imali,nigde nismo radili,nasi su nam davali pare za sve,bilo je jako tesko,ali smo se trudili i uspevali. Zeleli smo da promenimo mnogo toga,kako bi nam bilo bolje. Mi smo tip osobe,koje zele same da zarade,a ne da dobijamo pare od svojih,zeleli smo da potrudimo i da promenimo to. Poceo sam da razmisljam sta uraditi i dosao na ideju da odem u inostranstvo na par meseci,ona je isto odlucila da ode na par meseci. Dogovorili smo se da se nakon toga vratimo i da krenemo tamo gde smo stali. Ja sam 8 Januara odputovao za Slovacku,a ona je trebala 9 Januara,dan posle mog odlaska. Stigao sam u Slovacku,pitao sam je da li ona sutra krece za Nemacku,rekla je da su se planovi promenili i da nece tada ici,nego kad bude sledeci polazak. Moj zivot u Slovackoj pocinje,sama pomisao da smo kilometrima udaljeni jedno od drugog i da ona nije kraj mene,bio je pretezak. Dani su mi prolazili u razmisljanju o njoj,ujutru ustanem pozelim joj dobro jutro i onda razmisljam o njoj,odem na posao i dok radim ona mi je u glavi,legnem da spavam i pozelim joj laku noc,noci sam vise provodio u dopisivanju sa njom i razmisljanju o nama,nego sto sam spavao,nisam zeleo da oseti da nisam tu,iako nisam bio fizicki,bio sam preko poruka.Mnogo puta me je terala da spavam,ali sam uvek govorio kako ne mogu,kako mi se ne spava,a u tim trenutcima mi je dusa spavala,ali sam ipak zeleo da budem tu da se dopisujem sa njom. Fizicki je bilo tesko radio sam po 12h i stajao na nogama non stop,a svega spavao po par sati,nista mi nije bilo tesko koliko sam je voleo...

I tako sam narednih par meseci prvodio dane,samo sam mislio na nju. Konacno je dosao i taj dan,moj povratak u Srbiju,ruke su mi se tresle od srece,nisam mogao da verujem da je sve proslo da joj se vracam,da cu opet osetiti njen miris,da cu moci da je zagrlim,bio je to neopisiv osecaj srece. Nisam zeleo da joj kazem da dolazim,zeleo sam da to bude iznenadjenje,ali me je provalila pa sam joj u putu do Srbije priznao da dolazim,nekako nisam imao osecaj da se nesto previse obradovala...Resio sa da nam iznajmim stan na 2 dana,kako bi bili sami i mogli da nadohnadimo sve to zagljajima i polubcima.Bila je srecna,ali ne onoliko koliko sam ocekivao da ce biti,ipak se nismo videli par meseci,ocekivao sam da ce me zagrliti i nece pustati,ali nije bilo tako,zagrljaj je trajao svega 1 minut. Opravdavao sam to jer sam mislio da je uzbudjena previse i da je sokirana sto se vidimo nakon toliko vremena. Ne znam kako bi opisao tih dva dana,koliko sam bio srecan i koliko sam je bio zeljan,nisam obracao paznju na sitnice. Zeleo sam te neke dugacke zagljaje,zeleo sam da mi pokaze koliko sam joj nedostajao,zeleo sam tople reci koje su mi jako trebale,nisam ih dobio nema veze cutao sam i kulirao,osecao sam da tu postoji nesto prosto mi nije bilo to to...A onda su joj javili da za par dana krece u Nemacku,samo sam zacutao..nisam znao sta da kazem. Naravno nikada ne bi bio sebican da joj kazem nemoj da ides,naravno da treba da ode i zeleo sam da ode,da stvori nesto sama u zivotu sa svojih 10 prstiju,toliko sam osecao lubavi da sam bio spreman 10 godina da je cekam,samo kako bi ona bila srecna i stekla nesto u zivotu. Poceli smo da pricamo o njenom odlasku,govorila je kako ce ostati koliko smatra da joj je dovoljno za dosta stvari u zivotu da ima,samo sam zacutao i pitao koliko je to meseci potrebno da bi zaradila za se sto joj treba,rekla je koliko god bude potrebno toliko ce ostati,nisam nista zeleo da kazem,jer je ona znala kada sam ja odlazio koliko cu ostati,cak sam i dosao ranije nego sto sam rekao. Proveli smo tih dva dana zajedno i onda smo se rastali,pocela je da se sprema za Nemacku,bilo mi je previse tesko,ali nikada nisam zeleo da budem sebican,rekao sam sebi kako je ona mene cekala tako cu i ja nju. Stigla je u Nemacku i pocela da radi,bila je stalno umorna,culi smo se nekad na 2/3h ali na prekide nekada je odgovarala odmah,nekada sam je cekao po pola sata i vise,tako da se nase dopisivanje svelo nekad na svega 20 poruka. Video sam da nesto nije uredu,pitao sam vise puta govorila je da je sve okej. Sumnja je i dalje ostala u mojoj glavi,pokusao sam da ne mislim ali mi nesto nije dalo mira,pa sam na sve nacine pokusavao da izvucem iz nje sta je problem. Na kraju sam saznao,mozda je i bolje da nisam.... Rekla je kako ne zna sta oseca prema meni,a u istom trenutku je rekla da me voli. Zeleo sam da raskine sa mnom,nisam vise mogao da je slusam povredila me je previse tim sto je rekla to. Nisam verovao da ce do toga doci,toliko smo bili tu jedno za drugo,toliko je nasa ljubav pomerala sve granice i kilometre,toliko je ta ljubav bila jaka a nestala je u sekundi,iskreno receno nisam mogao da verujem sta se dogadja pored toliko naseg zajednickog truda je palo sve u vodu...Pisao bi jos mnogo toga,ali ne zelim sebe da povredjujem ni nju,jer znam da ce ovo ciati,nadam se samo da ce shvatiti koliko je volim,koliko sam ulozio sebe i koliko sam bio spreman da uradim sve za nas,da joj je zivot trebao znala je da bi joj dao.Zivot se nastavlja idemo dalje,ko zna zasto su neke stvari u zivotu dobre,ljudi  kad se opeku,tek onda shvate sta su imali pored sebe,a pusili su tako lako da ode od njih,bez da se potrude da takvu osobu zadrze pored sebe,krivo mi je samo sto sam svestan da ce uvek moci da me ima i da ce uvek moci da racuna na mene u svakom trenutku,kao sto rekoh da joj je potreban zivot dao bih joj ga!!!


Pouka za sve pazite koliko ulazete sebe,niko nikada ne treba da se preda ceo,jer cim se predas ljudi znaju da uvek mogu da te imaju i prestanu da se trude oko tebe. 

07.03.2017.❤️
07.05.2018.❤️

Odlazak

Odlazak je nekako najteza stvar,odvajas se od porodice,ljubavi,prijatelja.

 U glavi je je uvek samo jedno pitanje,sta ce biti kad se vratis?

Da li ljubav moze da pobedi kilometre? Naravno da moze samo ako je ona prava.

Cesto me muci pitanje da li ce njena ruka cekati da uhvati moju ili ce njena ruka biti u necijoj ruci.

Ovaj odlazak mi tesko pada ne zbog porodice i prijatelja,vec zbog ljubavi,prijatelji i porodica ce cekati,a ljubav nikoga nije cekala pa nece ni mene.

Ali valjda je sve to normalna stvar kada nekog volis i plasis se da ga ne izgubis.Poceli smo neplanirano i spontano nasu vezu,proslo je vec 10 meseci. Mnogo puta sam hteo da odem,ali me je uvek plasilo to kako da je ostavim,kako da odem a ona ostaje u Gradu u kojem bi svako da ti sjebe vezu,da se mesa u vezu,da pokusavaju sve kako bi rastavili dvoje ljudi. Kako otici?

Danima sam razmisljao,nocima nisam spavao od razmislanja,pitala me je zasto ne spavam,lagao sam je i govorio kako mi se ne spava,nisam joj mogao reci da se plasim za nas,nisam joj mogao reci koliko je volim,koliko se plasim da je ne izgubim i koliko bi me to slomilo.Nakon par dana razmisljanja odlucio sam da odem,iako mi je bilo tesko morao sam,rekao sam sebi ides da bi zaradio i da bi njoj i sebi pruzio nesto u zivotu,to mi je nekako dalo snagu da odem.Znam da ce mnogi reci jao vidi ga ovaj balavac od 19 godina se proserava ovde o ljubavi,sta on zna o tome. Ali nije tako,coveku moze da se desi ljubav i sa 15 godina i sa 25,nema razlike ljubav je ljubav ili je ima ili je nema,mada mene ne zanima misljenje drugih ljudi tako da mogu da pricaju sta god hoce.

Volim je i bas me briga ko sta misli❤

Ljubavi dok ovo budes citala ja cu vec biti daleko od tebe,cuvaj se,znaj da cu misliti na tebe stalno. I naravno znaj da te volim,jedva cekam da se vratim i da te zagrlim. Da ti ispricam koliko su bili teski dani bez tebe,a kad se vratim mnoge stvari ce biti drugacije,obecavam!❤❤❤❤

Mislio sam da vise nikada necu biti srecan...

Nikada u zivotu nisam verovao da mnogo toga moze da se promeni preko noci. U moj zivot usla je ona,na neki sasvim glup nacin,ni sam nisam verovao da ce se iz toga izroditi ovolika ljubav. Mislio sam da nikada necu naci osobu slicnu sebi da me voli,da me postuje,da me ceni i da mi pruzi onoliko ljubavi koliko i ja pruzam. Sve je nekako islo svojim tokom,pocetak kao pocetak bio je zanimljiv,odmah na pocetku smo shvatili da volimo slicne stvari i tako se sve dalje nastavilo. Mislio sam da ce brzo proci,kao i svaka moja veza,ali prevario sam se i drago mi je sto jesam.Danima smo se dopisivali konstantno,umela je da mi izmami osmeh svakom porukom imala je to nesto u sebi sto me je cinilo srecnim,nesto sto me je ispunjavalo u popunosti i nesto sto sam dugo trazio. Nisam zeleo previse da se zalecem,jer na samon pocetku su svi dobri pa se posle promene,pustio sam da se stvari odvijaju svojim tokom,dao sam joj do znanja da mi znaci ali nisam zeleo previse da ispoljavam to,da bi video da li ce ostati uz mene,ostala je,cekala je,nije odustala,borila se i osvojila mene i moje srce. Vise ne mogu da zamislim dan bez nje,bez njene poruke. Vezao sam se jako brzo za nju iako to nisam zeleo,jednostavno nisam uspeo da se kontrolisem. Smuvali smo se tog 07.03 uvece,sasvim slucajno smo dosli na ideju da se vidimo,na sat-dva i na kraju ostali do 5 ujutru. Kada sam dosao kuci,nisam bio sav svoj,toliko sam bio srecan da tu srecu nisam mogao da opisem,budio sam se sa osmehom svako jutro,nisam vise bio onaj tuzni decak. Kako je vreme odmicalo emocije du rasle sve vise i vise obostrano,ali ona je ipak devojka koja ne voli da prica o svojim osecanjima,ali lutko moja oci su te odale,taj pogled bi svako razumeo,pogled pun ljubavi. Posle nekog vremena su bile neke svadjice ali uvek su se zavrsavale sa "Zasto se mi uopste svadjamo,oko gluposti"
Polako je pocela da preovladava ljubomora kod mojih prijatelja i ljudi koji me ne vole,zeleli su da nas rasture i kada su videli da im ne uspeva povukli su se,ali mi se nismo obazirali na to,gurali smo zajedno dalje i uspeli. Mislio sam da je prijateljstvo vaznije od veze,verujte da nije,obicno prijatelji budu ljubomorni na vas sto ste srecni,sto ste zaljubljeni i sto malo vise paznje posvecujete svom partneru,a oni nemaju kome. Zato nikada vezu ne naspustajte zbog prijatelja,godine prijateljstva nisu merilo da bi izgubili osobu koju volite,znam da ce mnogi osuditi ovo,ali kada malo bolje razmislite shvaticete o cemu pricam. Proslo je 4 meseca i 9 dana,za nekoga je to mozda malo ali za mene je najlepsih 4 meseca,nikada nisam ovoliko uzivao sa nekim u vezi kao sto sa njom uzivam i nikada nisam bio ovako srecan kao sada. Ne bih je nikada menjao ni za sta na ovom svetu,koliko god nekad da sa neraspolozen i tuzan cim je ona tu mene sve prodje,volim njene zagrljaje,njene poljubce,volim nju.
Da sam u zivotu mogao da biram osobu za vezu ne bih uspeo da nadjem ovakvu,kao sto imam. Mozda vama nije lepa,ali meni je najlepsa. Mozda vama nije zanimljiva,ali meni je najzanimljivija. Moju ljubav prema njoj ne mogu opisati,ne postoji rec kojom bi opisao,jednostavno je prejako. Ona je osoba koju nikada u zivotu ne bih mogao da povredim,jer ako bi povredio nju,to je kao da sam povredio samog sebe.


Savet- Nemojte nikada dozvoliti da izgubite osobu koju volite. Pustite price ljubav dodje i prodje,ortaci i picke materine ostaju vecno,od toga nema nista,sutnuce vas cim nadju korist kod nekog drugog. Cuvajte osobu koju volite i ne slusajte druge,ljudi su previse zavidni i pohlepni

07.03 - 07.07 🔐🔐🔐💝💝🌍🌍🌍🌍🙈🙊

NEDOVRSENA LJUBAV

Pocetak kao i svaki pocetak bio je prelep,sve je islo onako kako treba. Vrlo brzo sam se vezao za nju i zavoleo je vise nego samog sebe,ona mi je bila na prvom mestu pa tek onda ja. I tako su prolazili dani,bio sam presrecan,jer sam nasao nekog ko me voli,barem sam tako mislio. Pre ove veze sam bio u jednoj vezi iz koje sam izasao povredjen,valjda vise nisam mogao da izdrzim sve to i ostanem na nogama,ponadao sam se da cu u ovoj vezi biti srecan,ali kako kazu svakoj sreci dodje kraj pa i ovoj nasoj. Na samom pocetku smo bili otvoreni jedno prema drugom,pricali smo o svemu,sto nam se desavalo u zivotu,shvatili smo da smo isti. Planirali zajednicka letovanja i zimovanja,sve je bilo lepo poput bajke,zahvalio sam se Bogu na tome sto mi je pruzio tu srecu i radost. Svako jutro sam se budio sa osmehom i svako vece zaspao sa osmehom,nije bilo stvari koje bi mogle da uniste moju srecu,sem nje same.Svaki dan smo se culi,svako vece pricali,govorila  mi je kako joj nedostajem,te veceri kada mi je rekla koliko me voli,da sam mogao skocio  bi i skinuo joj zvezdu sa neba,rekao sam joj da sam spreman sve da ostavim zbog nje i da krenem sa njom bilo gde i ostavim sve iza sebe. Na samom pocetku sam joj  priznao svoja osecanja i mislim da je to najveca greska koju sam uradio,jer ljudi cim vide da je nekome stalo do njih oni ih onda zapostavljaju,jer znaju da mogu uvek da ih imaju,tako je i ona radila. Nisam primecivao  te neke sitnice,valjda zbog toga sto sam je previse zavoleo,i sto sam se previse vezao. Dogovarali smo se,da se vidimo,svakim danom se odlagalo za sledeci,nisam zeleo da joj dosadjujem da se vidimo dok ne bude sama to zelela. Zvala me je svaki dan,ali sam uvek ocekivao onu recenicu "Hoces da se vidimo'' ali nikada je nisam dobio,valjda je postojalo tu nesto zbog cega me nije nikada pitala,siguran sam da ima nesto,ali vise nije bitno i da ima i da nema. Polako sam poceo da se spremam na put ka njoj,svaki put kad bi se dogovorili da se vidimo,sutradan bi izmislila neki drugi razlog zbog kojeg ne bi mogli da se vidimo,polako sam poceo da pucam,da se nerviram,ali sam se pravio kao da je sve okej,samo da vidim dokle misli tako da ide,naravno iz dana u dan se to nastavilo,poslao sam joj poruku da ja dolazim a ona kako hoce,ako me zeli docice na stanicu da me vidi,ako ne dodje okrenucu se i samo otici i zaboraviti je kao da nikada nije ni usla u moj zivot,spremio sam stvari i cekao odgovor,rekla je da ce me zvati i da ce mi javiti sve,zeljno sam iscekivao taj poziv,ali iz sata u sat nije dolazio,svaki minut,sat me je boleo,jer sam bio spreman na sve zbog nje,a ona to nije znala da ceni. Ne zelim joj nista u zivotu lose,cak sta vise pozeleo sam joj svu srecu ovog sveta,sve ono sto sam pozeleo njoj tako bi i sebi pozeleo.Rekao sam joj da mi se javi kad nauci da postuje i ceni mene i moje vreme,pa makar to bilo i za mesec,dva ili godinu uopste nije bitno,bitno je da shvati kad god. Nikada je nisam lagao,dusu sam joj dao i propao.Toliko se devojaka vrtelo oko mene,nikada nisam ni pomislio da odem nekoj drugoj,a imao sam mnogo puta priliku da uradim tako nesto,ali nikada nisam,jer nisam soba koja vara niti sam ikada ikoga prevario.Nije znala jednu stvar da sam je voleo vise od svog zivota,ali jednog dana ce to shvatiti...

Jedan savet za sve koji budu ovo citali. Ne radite drugima ono sto ne bi voleli,da vama neko drugi radi.

Bicu malo vulgaran sada,ali kao sto kazu ljudi danas 'Ne mozes dupetom,na dve stolice'

Nikada ne dozvoli da te zbog ljubavi neko ponizava i zeza! 

 

 

 

Ljubavni zivot u 2016 godini

Zavrsena je i ta 2016 godina,hmm kako je opisati? Toliko propalih ljubavi,toliko smrti za kratko vreme. Ova godina nam je donela,samo bol i tugu,po tome cemo je jedino i pamtiti.

Tesko je nekog voleti vise od zivota i na kraju,tog nekog izgubiti.Voleli smo se bili srecni ali... sve je to odjednom nestalo... A mi nismo bili svesni toga sta smo uradili,nismo bili svesni kakvu smo ljubav unistili. Ali tog dana kada smo shvatili,bilo je vec kasno za sve. Sve je pocelo jednim pogledom,punim ljubavlju,a zavrsilo se pogledom punim mrznje.Voleo sam je vise od svega,bila je sjaj u mojim ocima i mir moje duse.Bila je izvor moje ljubavi,bila je moj zivot.Kada sam je prvi put ugledao,osetio sam nesto. Znao sam,da ce ona biti nesto posebno u mom zivotu.Polako smo se upoznali,provodili dane zajedno,zaljubili se jedno u drugo.Stvorili smo nesto,sto nas je cinilo srecnim,stvorili smo ljubav.Bilo nam je lepo,svaki put kada bih je video,moje srce bi se uznemirilo,znala je da me voli a i ne da sacuva.Bili smo dugo zajedno,osetio sam da nesto nije kao pre,imao sam osecaj da me vise ne voli.Da je sva njena ljubav prema meni nestala,tako je i ona mislila za mene,iako mi to nikada nije rekla,a ni ja njoj,ali osecali smo to...Mislio sam da joj vise ne znacim,a i ona je mislila da ni ona meni ne znaci,ali cutali smo. Razmisljali smo o rastanku,ali smo krili,jer smo se plasili kako cemo jedno bez drugog. Sve se promenilo,svakog dana je bilo sve vise sumnji,sve vise ljubomore,sve je postalo napeto. Svadjali smo se zbog svake sitnice,sve nam je smetalo,nakon toga rastali smo se. Nije znala da ceni moju ljubav koju sam joj pruzao,a ja nisam znao da cenim srecu koju sam imao sa njom. Rastali smo se,sve je gotovo,upoznao sam neku drugu,koja ce me iskreno voleti i ceniti moju ljubav.Nije ona jedina na svetu,prolazili su minuti,sati,dani osecao sam se nekako cudno.Nisam mogao da naviknem na ovakav zivot bez nje,sve sam radio da ne bih mislio na nju. Izlazio sam,vidjao se sa drugim devojkama,trazio utehu u alkoholu. Pokusavao na bezbroj nacina da je izbacim iz glave,ali nisam uspeo,a i ona je bila u istoj situaciji. Nasao sam drugu,ona je nasla drugog,pokusavao sam da je izbrisem iz svog zivota,mislio sam da je ona mene izbrisala,da je ona njega zavolela,a ona je mislila da sam ja nju preboleo. Mislio sam da joj je svejedno sto smo se rastali,bili smo tuzni,a pokusavali da budemo srecni. Svakog dana sam se prisecao nasih lepih trenutaka,uzeleo sam se njenog osmeha,poljubca,njene ljubavi. Ali odjednom se setim da me ne voli,i sve to nestane. Koliko god ljudi govorili da je sramota da musko place,ne nije tako,muska suza je retka ali iskrena,te noci sam plakao kao nikada do sada. Ona je bila sa njim,pokusavala da ga zavoli kao sto je mene volela,svakog dana je gledala nase slike,i secala se dana kada smo bili srecni zajedno. Mislila je da nikada nece naci nekog poput mene,i mislila je da ce me uvek voleti. A ja sam krio bol u dusi,kad god bih izasao napolje,bio bi srecan i imao taj lazni osmeh,a kada ostanem sam,setim se nje i sve se vrati opet.. Proslo je mnogo vremena,nismo se videli dugo,mislili smo da vise nade za nas nema,mislili smo da smo izbrisali jedno drugo iz svog zivota. A nakon toliko vremena smo se sreli,bila je zacudjena a i ja sam,drhtao sam a ona zamalo da zaplace. Ne znam da li sam ikada bio srecniji,gledali smo jedno drugo sa toliko ljubavi. Hteo sam da joj kazem da je volim vise od svega na svetu,da je nikada nisam preboleo,da mi nedostaje vise od svega,ali nisam imao snage... A ona...ona me je gledala tim tuznim pogledom,pitala me kako sam,rekao sam da sam dobro,ali znala je da sam lagao. Rekao sam joj da mi je drago sto sam je video i sto je srecna,pa makar i bez mene. A ona je zacutala i neprestano me gledala,nije mogla da izdrzi,zaplakala je pitao sam je zasto place,ona je zacutala,a onda sam odjednom i ja zaplakao. Hteo sam da je poljubim,zagrlim...zeleo sam to vise od svega. Krenuo sam ka njoj i ona ka meni,odjednom sam zastao i setio se osobe koja je provela svo vreme sa mnom bez nje,koja me je tesila,koja mi je pruzila utehu u koja me voli,okrenuo sam se i napravio jedan korak ona me je uhvatila za ruku i pitala zasto idem,rekao sam joj da mi je krivo sto smo uopste ikada raskinuli,ali da je kasno da bi se vratili na staro. I samo nastavio dalje,ostala je da place,koliko god sam zeleo da se okrenem i da potrcim ka njoj nesto mi nije dalo. Evo i dan danas sam srecan sto sam tako uradio,jer da nisam ne bi bio srecan danas.

 

Upamtite jednu stvar da godine nikada u ljubavi nisu bitne,svako ima neku svoju ljubav koju ne moze da preboli ma koliko imao godina,to nema nikakve veze,budite iskreni i oprezni kome dajete sebe,i pruzate ljubav.

Stefan Milanov (Prica o karijeri)

Stefan,je svoju karijeru zapoceo relativno mlad,sa svojih 15 godina.Od malih nogu je sanjao da postane frizer,iako nije bas sve tako trebalo da bude ipak je upisao srednju Frizersku skolu u Nisu.Bio je u Domu ucenika,dok su drugi ucenici razmisljali o svemu ostalom sem o svojoj karijeri,Stefan se tu izdvajao u odnosu na ostale.Pored toga sto je isao u skolu,ujedno je i radio i ucio.Dok je bio u Internatu voleo je da sredjuje vaspitace i samim tim nauci nesto novo.Samim tim sto je dosao iz Pirota u veci grad(Nis)je bilo tesko za njega.Polako je poceo da svoj rad pokazuje ljudima,svakodnevno je izbacivao slike frizura koje uradi,relativno ubrzo posle toga je poceo da radi i revije.Tokom 3-godine srednje skole,je poceo da ostvaruje svoj san,isao je na Republicko takmicenje gde su se takmicili svi gradovi Srbije i na takmicenju osvojio 1-mesto,tada je shvatio da moze vise,da treba da ide dalje i ostvari svoj san.Nakon skole vratio se u Pirot i resio da pocne da radi frizure kod kuce.Na samom pocetku je imao veliki broj ljudi,koji su dolazili kod njega.Ali je shvatio da to nije to,da je on sanjao drugacije svoju karijeru,a ne da radi kod sebe kuci,jer u manjem gradu nije mogao da uspe kao u vecem.Posle nekog vremena dosao je kod Tetke i ubrzo dobio ponudu od drugara da radi u salonu,gde je radio 7-8 meseci,pocetna plata mu je bila dosta velika za pocetnika,mogao je da placa stan ali nije o tome previse razmisljao jer je ziveo kod Tetke.Posle nekog vremena njegova Tetka je otisla u Nemacku,tada je Stefanu bilo ruzno da ostane tu iako je to kuca njegove Tetke. Resio je da se osamostali i izasao iz Tetkine kuce i nasao stan.Nakon toga se zaposlio u drugom salonu,vlasnica salona koja je bila profesorka na Akademiji mu je ponudilada ide da pravi frizure u Pinkovim Zvezdama. Stefan je prihvatio tu ponudu,jer je oduvek mastao da radi frizure poznatim licnostima.Nakon nekog vremena Stefan je otisao tamo,od tolikog uzbudjenja se trudio da sve lepo i brzo uradi,za 3 sata je napravio 30 frizura,kada su videli koliko se stvarno zapravo trudi i koliko lepo radi svoj posao,trazili su mu da pravi frizure celu prvu sezonu Pinkovih Zvezda.Samim tim je njegov rad poceo da se siri,mnogi su poceli da pricaju o njemu i njegovom radu.Onda su poceli svi posle toga da dolaze u salon gde je on radio i poceli da ga reklamiraju,posle toga su drugi ljudi videli i non stop zakazivali kod njega i onda se desilo da po mesec dana nema slobodnih termina da upise ljude.Onda se zapoliso u trecem salonu,gde je imao mnogo vecu platu nego u predhodnom,ali opet nije bilo to to,jer su ga tretirali kao "Roba" gde nije smeo nista da kaze,morao je samo da radi i da cuti,onda je rekao da mu se to ne dopada i da ima svoj stav iako su oni mislili da nema stav,jer je trazio posao pa su mislili da mogu da iskoriste to,a pritom nisu znali da stalno dobija pozive da ide da radi frizure i da moze sam da uspe bez njih.Ubrzo nakon toga je slucajno naleteo na salon gde i dan danas radi,naravno i tu tom salonu ima veliki broj musterija,jer gde god da ode oni ga prate i traze samo njega,sada je u tom salonu na jako velikoj poziciji.

 U toku srednje skole ga je stalno zanimalo da pored frizera postane i foto model,ali mu je bila problem visina,ali je danas postao ipak frizer i foto model,i u oba posla postao uspesan. 

Stefanu su govrili da ne treba da ide,jer nece uspeti zato sto ide u veliki grad. Ali on ih nije slusao imao je veru u sebe i uvek gurao dalje,pa makar se to zavrsilo lose po njega.

Trudite se da ostvarite svoje snove i uspecete kao sto je i Stefan uspeo!  

Do Stefana mozete doci putem broja telefona : 0601511470 ili  na instagram profilu : @stefanmilanov1   ili na fb stranici :  Stefi Hair  

                                             Autor teksta: Darko                                                                      Rakic

                                   Instagram: @rakic_darko

      

Kako je zivot lep kada si mali

Kako je sve lepo kada si mali,kada nista ne razumes,kada ne znas da osetis sta zapravo stvarno znaci zivot. Kada si mali ceo svet ti je lep,mislis da su svi ljudi dobri,ne mozes prepoznati ono dobro i ono lose.Zivot ti se uvek svodi na to da ustanes odgledas crtani,odes u skolu i kada se vratis igras se sa drugarima. Onda dodjes u neke ozbiljnije godine kada svhatis da vise nisi dete,da nikada ne znas kada ces morati sam o sebi da se staras. Kada vise nece biti mame i tate uz tebe i da ce doci taj dan kada ces morati da krenes nekim svojim putem ma koliko god bio tezak.  Shvatis da moras sam o sebi da se staras,kada se razbolis i kada znas da vise nema nikoga ko ce biti pored tebe,ko ce ti prineti casu vode,dodati lek... Kada sam bio mali govorio sam sebi da cu ispuniti sve o cemu sam sanjao i masatao,ma koliko god bilo tesko stici cu do cilja. Onda su dosle te godine kada shvatam da zivot nije lak kao sto sam mislio da jeste,kada moram sam sebi da stvaram  put kojim cu ici i stici do tog cilja. Mnogo puta sam pao i govorio sebi kako ne mogu da nastavim dalje tim putem,ali su tu bile osobe sa kojima sam jako blizak i danas,da me uhvate i podignu sa tog dna i pomognu da krenem dalje. Uvek sam se pitao da li se treba truditi da nastavim dalje kao sto sam i zamisljao ili da ostanem na tom mestu i cekam sta ce se desiti  i samo sam rekao sebi "Zivot je borba,a ja sam borac nema hocu necu,nego moram" ta recenica mi je uvek govorila da treba da  idem dalje...Vremenom kreces da se susreces sa raznim problemima,kada ljudi pokusavaju da te slome,jer si bolji u svemu od njih,kada se prave da su dobri sa tobom a u sebi se jedu,sto si bolji od njih i zavide ti. Krenu da traze obicne sitnice da bi se sa vama posvadjali,jer su previse zavidni.Tada shvatim da sam pogresnim ljudima cinio sve i pomagao uvek.Kada odrastes shvatis sve,ko ti je pravi prijatelj i ko zasluzuje tvoju paznju...!

Sve je lepo dok si mali !!!